„Događa se u Srbiji, sada i uvek” na 63. Sterijinom pozorju

/ / Pozorište Portal, Vesti_ / 5. 06. 2018.

Studenti druge godine glume na Fakultetu savremenih umetnosti predstavili su se publici na ovogodišnjem, 63. po redu Sterijinom pozorju, koje se od 26. maja do 3. juna održalo u Novom Sadu.

Oni su nastupali u okviru Pozorja mladih, koje je ove godine trajalo četiri dana. Uskoro svršeni studenti druge godine u klasi profesora Božidara Đurovića i docenta Hadži Nenada Maričića odigrali su 29. maja na Velikoj sceni Pozorišta mladih predstavu koja predstavlja kolaž scena iz najpoznatijih Nušićevih dela, objedinjenih naslovom – „Događa se u Srbiji, sada i uvek”.

Aplauzi publike i komplimenti stručne kritike

Učešće na ovakvom festivalu posebna je dragocenost za svakog studenta glume, jer mu pruža priliku da se upozna sa radom svojih kolega, koji dolaze ne samo sa ostalih srpskih akademija već i iz okolnih zemalja, ili daleke Rusije.
O tome kako su igrali studenti Fakulteta savremenih umetnosti najbolje govori kritika objavljena u biltenu Sterijinog pozorja za 30. maj 2018. godine, iz koje izdvajamo:

Predstava je svojevrsni omaž Nušiću. Studenti su igrali svima omiljene scene iz „Narodnog poslanika“, „Ožalošćene porodice“ , „Sumnjivog lica“ , „Pokojnika“ i „Dr“, kao i one ne toliko igrane, iz „Sveta“, „Analfabeta“ i „Miša“. Mladi glumci nisu bili opterećeni arhaizmima, niti su osavremenjavali komade, već su igrali sa merom. Retko koji student se odlučio za neki specifičan akcenat, ali i oni koji jesu nisu u tome preterivali niti su dozvolili da ih komika ponese i odvuče u šmiru. Za svaku pohvalu je partnerska igra ovih mladih ljudi koji se ni na momenat nisu isključivali iz scene, nego su bili aktivni učesnici i pomagači svojim kolegama i kada nisu izgovarali tekst. Mnogima se to podrazumeva, jer kako drugačije, ali tek kada gledamo ove mlade ljude koji se ne štede ni sekunde, shvatamo da to ipak nije nešto što se podrazumeva i preko čega se olako prelazi. Često su uspevali da nasmeju publiku, a dobili su i više aplauza tokom trajanja same predstave. Kostim i scenografija su bili svedeni, što je razumljivo zbog čestih promena prostora, kao i zbog igranja više likova od strane jednog glumca/glumice. Lako, neopterećujuće i zabavno – često je to i jedino što tražimo od pozorišne predstave!

Autor: Nikola Ugrinović, student glume