KREATIVNE INDUSTRIJE I SAVREMENA UMETNOST
CREATIVE INDUSTRIES AND MODERN ART
Premijerno izvedena predstava profesora Ivana Lalića
linkadmin / / Vesti / 21. 12. 2018.
Na sceni Zvezdara teatra nedavno je premijerno izvedena predstava „Ljubav u Savamali”, koju je pisao Ivan Lalić, profesor FSU na odseku Menadžment umetničke produkcije i medija. Ova komična melodrama oduševila je mnogobrojne gledaoce duhovitim i savremenim sadržajem.
Reditelj predstave je Darijan Mihajlović, a glavne uloge igraju Feđa Stojanović, Elizabeta Đorevska, Mina Sovtić, Branko Vidaković, Milan Vasić, Lena Bogdanović i Nikola Šurbanović.
Radnja ove predstave smeštena je u 2015. godinu kada je u Beograd došlo na hiljade migranata sa Bliskog istoka. Međutim, „Ljubav u Savamali” ne govori o ljudima koji beže od rata već o onima koji ih dočekuju. Predstava se bavi stereotipima i šarmom gostoprimljivih Beograđana, ali donosi i kritički osvrt na probleme našeg vremena. Uz to, dolazak migranata u predstavi je otvorio i teme ksenofobije i tolerancije.
Reč pisca o predstavi
Nikada nisam napisao komad koji je imao veće utemeljenje u stvarnosti. Ta snažna inspiracija me je i vratila pozorištu. Kao pisca, ali i učesnika u jednoj velikoj i lepoj humanitarnoj misiji koja se od 2015. odvijala i još uvek traje u Savamali, verovatno, najharizmatičnijem beogradskom kvartu. Tog leta, u Beograd je došlo jako puno ljudi sa Bliskog istoka. Nažalost, to nije bila turistička poseta, već poseta ljudi čije su muke nama veoma bliske, s obzirom na tradiciju od sto godina izbeglištva pre, posle i nakon nebrojenih ratova na ovim prostorima. Beograd i Srbija su pokazali onu vrstu gostoprimstva, razumevanja i tolerancije koja nije zabeležena u regionu, ali i šire. Na tu tekovinu moramo biti ponosni. Ipak, „Ljubav u Savamali” nije komad koji govori o migrantima. Komad zapravo govori o nama. O đavolskom zagrljaju predvidivih stereotipa koji se susreću sa neodoljivim šarmom urođenog gostoprimstva ljudi sa Balkana.
Poigravanje stereotipima zapravo jeste ključ komada koji jednu epsku tragediju pretvara u šansu za novi život na ovim prostorima, ali i u Evropi. Radnja komada ne ignoriše ksenofobiju kao opšte mesto balkanske, ali i evropske stvarnosti. Naprotiv. Upravo ksenofobija postaje odlično polazište za komediografski diskurs drame koja svesno klizi u farsu sa elementima melodrame. Kada sam počinjao pisanje komada, mislio sam da je ovakav postupak nemoguć. A onda sam se prepustio instinktu. Onom istom koji je nagnao jednu nezamislivu koaliciju sastavljenu od predstavnika građana, crkve, vlasti, ali i volontera iz šezdeset zemalja sveta da razlike između sebe ostave po strani, i složno, bez zadnjih misli pomognu ljudima i njihovoj deci u jednoj velikoj, nezamislivoj muci.
Ta lepota davanja bila je prožeta suzama, ali i smehom. Smeh je taj veliki napor činio održivim i ne treba ga se stideti. Kako stranci vide prosečnu beogradsku porodicu sa svim svojim manama i vrlinama može biti zanimljivo. Pa makar posmatrač dolazio iz nimalo idiličnog Avganistana. Ljubav uvek pobeđuje. U Savamali pogotovo – napisao je Ivan Lalić.
