Hana Vulin rođena je 1996. godine u Beogradu.

Završila je studije novinarstva, na fakultetu Političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa master studije kreativnih komunikacija na Fakultetu savremenih umetnosti.

Ipak, njena prava strast oduvek je bilo slikarstvo. Iako mlada, predstavlja vam četvrtu samostalnu izložbu, a njene slike deo su privatnih kolekcija u Srbiji i inostranstvu.

Kroz svoj rad često istražuje teme poput identiteta, unutrašnje borbe, uloga u društvu i međuljudskih odnosa. Svojim delima izaziva gledaoce da preispituju sopstvene emocije i perspektive.

„Čudni su putevi ukrštanja sudbina. U osnovi, svaki je susret ravan čudu u odnosu na zbir slučajnosti što su mu prethodile i što su ga na stotinu načina mogle usujetiti.“Dejan Atanacković

SUSRETI je izložba o slučajnosti, bliskosti, prolaznosti i nevidljivim putevima koji prethode svakom susretu.

Polazeći od ideje da nijedan susret nije jednostavan događaj, već rezultat gotovo beskrajnog niza okolnosti koje su mogle da se dogode drugačije, izložba istražuje pitanje: koliko je bilo potrebno da se jedan susret dogodi i koliko malo da se nikada ne dogodi?

Svaki čovek kroz život prolazi kroz bezbroj mogućih puteva. Menjamo odluke, mesta, poslove, odnose, navike i pravce kretanja. Kasnimo, žurimo, skrećemo, ostajemo kod kuće ili ipak izlazimo. Jedan mali pomak dovoljan je da se dva puta nikada ne ukrste. Upravo zbog toga susret, kada se dogodi, postaje svojevrsno čudo verovatnoće.

Izložba istražuje različite forme ukrštanja - susret sa drugim čovekom ili sa samim sobom, susret koji traje kratko i onaj koji menja život, ali i sve one susrete koji su se dogodili samo zato što su se dve naizgled nepovezane priče u jednom trenutku našle na istoj tački.

Radovi okupljeni pod ovim naslovom ne ilustruju konkretne scene, niti pokušavaju da fiksiraju susret u jednu tačku vremena, već funkcionišu kao fragmenti, tragovi i emocionalni pejzaži susreta i onoga što ostane posle njih.

Figura, prostor, linija, boja i praznina postaju elementi kroz koje se istražuju blizina i udaljenost, prepoznavanje i promašaj, prisustvo i odsustvo.

Na platnima, susret se ne pojavljuje kao zaključena forma već kao proces u kretanju - približavanje, prepoznavanje, sudar, udaljavanje, i na kraju, ono što od svega ostaje: sećanje, kao jedini trag da se nešto uopšte dogodilo. Granice između figura i prostora ovde postaju fluidne, baš kao što su fluidne i granice između dvoje ljudi.

SUSRETI, u tom smislu, nisu samo izložba o onima koji su se sreli, već i o svim putevima koji su mogli da ostanu paralelni i o tihom čudu što se to, uprkos svemu, nije dogodilo.

Cilj postavke je da posetilac ne ostane samo u ulozi posmatrača, već da izložbu doživi kao prostor sopstvenih asocijacija, sećanja i pitanja o ljudima sa kojima se susreo, kao i o onima koje je, možda samo za jedan trenutak propustio.