Samostalna izložba
Krug Vizije / Vida
Smaragdna ploča
„Ono što je dole je kao ono što je gore, a ono što je gore je kao ono što je dole, da bi se izvršila čudesna dela jedne stvari. I kao što su sve stvari potekle od jednog, meditacijom jednog, tako su sve stvari nastale od jedne stvari, prilagođavanjem. Njegov otac je Sunce, mati mu je Mesec, vetar ga je nosio u svojoj utrobi, hranila ga je zemlja..."
— Smaragdna ploča
Sve što postoji odraz je jedne iste svesti koja se prepoznaje kroz različite oblike života. Ono što gledamo u prirodi, gledamo i u sebi, ono što otkrivamo u sebi, prepoznajemo u svetu.
„Circle of Vision" je krug u koji ulazimo da bismo se sreli sa sobom. Posmatrač putuje kroz dvanaest unutrašnjih svetova, gledajući kroz prelamanja svetlosti, boja i oblika u sopstveni odraz.
Svako polje nas poziva da zavolimo deo sebe, da ga razumemo i integrišemo, sve dok na kraju ne izađemo transformisani, sa višim osećajem jedinstva.
Ovo je pokušaj da se vizualizuje proces individuacije i način na koji kroz naš unutrašnji svet, kroz polaritete i kontraste, dolazimo do trenutka kada shvatamo da sve što postoji pripada jednoj celini.
Instalacija je formirana kao jedan kružni ritualni ambijent i sastoji se od dvanaest visećih prizmi, dvanaest kružnih privezaka sa integrisanim biljnim elementima i dvanaest ogledala, raspoređenih u zatvorenoj formaciji, uz viseću mahovinu i travu koje dodatno uokviruju prostor.
Svako polje sastoji se od tri „oka" kroz koje se gleda: staklena prizma kroz koju se svetlost i slike prelamaju, privezak koji sadrži elemente prirode i ogledalo u kojem se pojavljuje odraz okoline.
Prostorna instalacija pruža mogućnost da svaki posmatrač fizički uđe u taj proces i u sopstveni mikrokosmos — prostor gde sve to može da sagleda, opipa, pomeri, a možda i promeni.
Kretanjem kroz krug, posmatrač poravnava ova tri „oka" i uočava različite aspekte sopstvene prirode. Energija svakog polja ne nameće značenje, već budi osećaj prepoznavanja na suptilnom nivou.
Svako iskustvo je drugačije — gledajući kroz prizme, svaka osoba vidi potpuno drugačiju sliku. Iskustvo je duboko individualno, ali istovremeno i kolektivno, jer svi prolazimo kroz iste arhetipske strukture.
Krug se nikada ne završava, jer se nakon svakog ciklusa vraćamo početku sa dubljim razumevanjem — kao da se krećemo spiralno, uvek iznova, ali na drugačijem nivou svesti.
Želja mi je da posetilac izađe iz kruga sa osećajem da je i on sam umetnik, jer je svojim pogledom oblikovao sopstveno iskustvo.
Stvarnost onda nije fiksna — ona se menja sa prizmom koju odaberemo i kroz koju odlučimo da je posmatramo.
Najveći dar bi mi bio kada bi posetilac tokom procesa gledanja ugledao neki deo sebe po prvi put — ili neki deo sebe za koji misli da nije lep — i da mu kroz ovo putovanje, baš taj deo, postane najdraži od svih.
Kada zavolimo svaki deo sebe, sposobni smo da volimo ceo svet i sve što taj svet sačinjava.
Nakit i prostorna instalacija
Sonja Iglič istražuje granice između nakita i skulpture, spajajući prolaznost prirode sa trajnošću veštačkih materijala u kružnim oblicima koji pozivaju na kontemplaciju.
Kroz rad sa irizantnim prizmama, presovanim cvećem i ogledalom, stvara prostore koji se menjaju sa svakim pogledom — podsećajući nas da je naša percepcija uvek i lična i kosmička.
Katalog izložbe
Sonja Iglič — 2026
Katalog izložbe sadrži dokumentaciju prostorne instalacije, umetnički tekst i fotografije svih dvanaest polja kroz koja posmatrač prolazi u procesu individuacije.
„Najveći dar bi mi bio kada bi posetilac ugledao neki deo sebe za koji misli da nije lep, i da mu kroz ovo putovanje, baš taj deo, postane najdraži od svih."
Kada zavolimo svaki deo sebe, sposobni smo da volimo ceo svet