Plakat – prvi deo

linkadmin / / Blog, Uncategorized / 11. 05. 2018.

Autor:  Doc. Marina Crnogorac Dimitrijević

Stručna oblast: Grafički dizajn

U ovom radu baviću se plakatom koji je jedan od važnih alata u kulturnoj industriji i komunikaciji. Osvrnuću se na preteče plakata, njegov istorijat, načine na koje se implementirao u svakodnevni život, kao i na to kako je spojio velike umetnike i veliki biznis inkorporirajući umetnost u komercijalno tj. kroz umetnost nalazeći način da proda proizvod.

Ali plakati nisu samo komercijalni već, naprotiv, koriste se u različitim sferama društva i društvenih odnosa, pa ću, s tim u vezi, napraviti i određenu funkcionalnu podelu plakata.

Obradiću neke od najpoznatijih škola čime ću pokazati kako su uticale na druge škole i kakav su uticaj širile a time ćemo imati priliku da vidimo kako su se kretali trendovi u grafičkom dizajnu, konkretnije na plakatu. Predstaviću i moderan savremeni plakat, njegove osobine i karakteristike.

Pored gore navedenih tema baviću se i bitnim osobinama plakata, onima koje plakat mora da poseduje, gledano iz ugla grafičkog dizajna, da bi bio dobar i uspešan tj. svrsishodan, pri tome misleći na uticaj boja, simbola i sl. Tačnije, govoriću o tehničkim stvarima koje se moraju uzeti u obzir pri stvaranju pa i analizi nekog plakata. Analiziraću neke čuvene plakate a navešću i deo velikih, svetski poznatih, likovnih umetika, koji su se oprobali i u ovoj kategoriji umetnosti.

Za sam kraj ću izneti najnovije tendencije u dizajnu plakata i pokušaću da argumentovano predvidim kako će plakat izgledati u bližoj i daljoj budućnosti.

Među mnogim odrednicama savremenog života, komunikacija je jedna od temeljnih potreba, a istovremeno i razlog i uslov zajednickog života građana na ograničenom prostoru. Ovaj fenomen urbanog identiteta, na razne načine, i na svim nivoima međusobne zavisnosti, obeležava istoriju gradova u prošlosti, sadašnjosti, i u sve većoj meri će to činiti i u budućnosti. Sudbina civilizacija leži u formi, obimu i sadržaju poruka koje se prenose, načinu njihove prezentacije i mogućnostima percepcije onih kojima su upućene (1).

Od najjednostavnijih informacija elementarne međusobne komunikacije, do sofisticiranih poruka marketinškog sadržaja, u doslovnom smislu te reči, komunikacija je ugrađena u temelje ljudskog društva. Verbalna komunikacija se vremenom zamenjuje pisanim, likovnim, štampanim, audio i video porukama u najrazličitijim oblicima, a stepen kontinuiteta, obima i primenljivosti istovremeno obeležava i nivo civilizacijskog trenutka.

Gradska scena, shvaćena kao arena, poprište susreta i sukoba različitih interesa, kultura i borbe za preživljavanje i dominaciju, posredstvom globalnih medija i sredstava masovne komunikacije sve više postaje virtuelni teatar.

Političke, ideološke, religiozne i ekonomske poruke, naredbe, uputstva, obaveštenja svih vrsta, kulturna, zabavna i društvena stvarnost, sadržaji lične prirode pa i pojedinačna mišljenja i iskustva, oduvek su bili i ostali sadržaj gradske kulture i jedno od njenih osnovnih obeležja. Po pravilu, u međusobnoj komunikaciji sve više prepoznajemo elemente propagande kao planskog širenja informacija, sa namerom uticanja na osećanja, intelekt, aktivnosti pojedinaca, kao i na formiranje opštih društvenih stavova (2).

Reč plakat potiče od novolatinske reci „placare” i „placatum”, što označava veliki oglas, objavu ili proglas, istaknutu na zidu ili stubu. Takođe, na engleskom „poster”, „posted up”, znači postavljeno na stub, a na francuskom „affiche” i nemačkom „anschlag” – prilepljivanje, nalepljivanje.

Veruje se da su pećinsko slikarstvo tj. slikanje na stenama prvi poznati primeri umetnosti, ali mnogi smatraju da zapravo te slike predstavljaju metode koje su prve civilizacije koristile u međusobnoj komunikaciji.

Vizuelna komunikacija kombinuje govor, pisani jezik i slike u porukama koje su estetski zadovoljavajuće i koje ostvaruju vezu sa publikom na intelektualnim i emotivnim nivoima i obezbeđuju joj relevantne informacije. (3)

Važno je da pošiljalac i primalac poruke komuniciraju istim vizuelnim jezikom, kako bi poruke i njihov smisao bili u potpunosti preneti.
Samo površno upoznavanje sa kulturnom prošlošću i istorijskim nasleđem proteklih civilizacija lako će nas uveriti da poreklo plakata, u širem smislu, možemo naći još u starom Egiptu, Mesopotamiji, Atini i Rimu.

Antičke kulture koristile su, na svoj način i uz raspoloživa tehnička i izražajna sredstva, neke vrste oglašavanja i informisanja koje nas podsećaju na današnji plakat.

Bitno je reći da se nastankom pisma otvorila mogućnost da mnoge ideje i poruke budu prenešene, što je i osnova pisane i vizuelne komunikacije. Kombinacijom slika i pisanih sistema dolazilo se do željenog cilja a to je vodilo ka daljem razvoju komunikacionih tehnika.

Drevne kulture, pre svih kineska i japanska, koristile su piktograme kako bi prenele poruke savremenicima i budućim generacijama. Piktogram je simbol koji putem ilustracije predstavlja koncept, objekat, aktivnost, mesto ili događaj. Piktogram je forma pisanja gde se ideje prenose putem crteža.

Rani pisani simboli su bili bazirani na piktogramima, slikama koje podsećaju na ono na šta se odnose, i ideogramima, gde slike predstavljaju ideje na koje se odnose. Oni su baza iz koje su nastali klinasto pismo i hijeroglifi. Veruje se da su se piktogrami pojavili pre ideograma i da su ih drevne kulture širom sveta upotrebljavale već od 9000. godine pre nove ere, a da su se kasnije, oko 5000. godine p.n.e, razvili u logografske pisane sisteme u kojima simbol označava određenu reč ili rečenicu.

Piktogrami se još uvek koriste u nekim nepismenim kulturama Afrike, Okeanije i Amerike, ali i kao jednostavni simboli u većini savremenih kultura (4).

Prvi plakati, čiji je cilj bio da se saopšti neka poruka, urezivani su na kamene površine ili slikani na obične zidne površine. Preteče plakata nalaze se u egipatskim papirusima, sumerskim natpisima, rimskim pločicama sa obaveštenjima o gladijatorskim i pozorišnim predstavama…

Međutim, nastanak plakata vezuje se za sredinu 15. veka i pojavu štamparija, jer se samo tako mogao dobiti tekst u velikom tiražu koji se postavljao na javna mesta.

Pronalazak litografske tehnike štampanja u 18. veku u Nemačkoj omugućio je razvoj plakata, a nešto više od jednog veka deli nas od prvih plakata u današnjem smislu reči. Možemo reći da su se plakati kakve i danas znamo prvi put pojavili negde oko 1887. godine.

Od samog početka vlast je u štampanom tekstu videla opasnost ravnu otkriću baruta, zbog čega je preuzela pravo isticanja plakata i zavela strog nadzor u toj oblasti. Na primer, u Francuskoj je 1534. godine zaprećeno javnim spaljivanjem u gradu onima koji lepe plakate bez dozvole kao i njihovim jatacima, a u Engleskoj je 1586. godine doneto naređenje da pravo štampe imaju samo univerziteti u Oksfordu i Kembridžu i grad London.

Naravno, državi i crkvi nisu smetale „trgovačke karte” – leci s nazivom preduzeća, adresom i spiskom robe koja se tu prodaje, niti pozorišne objave, već politički plakati s karikaturama preko kojih se širio „opasan smeh”.

Pošto su takve teme tokom 17. i 18. veka u Engleskoj i Francuskoj postale sve češće, vlast je morala da popusti. Godine 1652. plakaterima se pretilo „samo” bičevanjem, dok je 1721. godine dekretom određeno da njihov broj u Parizu ne sme da prelazi četrdeset, i da se po jedan primerak svakog plakata mora dostaviti Kraljevskoj biblioteci (5).

Rađeni na omanjem listu hartije, sa gusto pisanim tekstom uokvirenim bordurom i ilustracijama u drvorezu ili bakrorezu, plakati su ličili jedni na druge. Međutim, posle otkrića nove tehnike štampanja – litografije, za koju su se zainteresovali veliki umetnici, sve se promenilo. Plakat je ujedno postao i poruka i umetničko delo, što mu je dalo veliku moć da „zavodi, podstiče, prodaje, obrazuje, ubeđuje…” (6)

	Predupisni ROK je otvoren.
	PRIJAVI SE I POSTANI DEO KLASE 2024/25 »

	Pre-registration IS open.
	APPLY AND BECOME PART OF THE CLASS OF 2024/25 »