Decembar je mesec kad počinju zimske čarolije, pripreme za praznike i kad je najlepše uveče sklupčati se u toplom domu i čitati neku dobru knjigu. Ako do sada niste čitali fantastiku (fantasy), onda je možda pravo vreme da počnete. Praznično raspoloženje i sneg su idealna uvertira kad je u pitanju čarobni svet fantastike. Tamo vas čekaju najrazličitiji svetovi puni magije, nesvakidašnjih mogućnosti i krajnje zanimljivih likova poput vila, veštica, čarobnjaka, vampira, vukodlaka i, naravno, prinčeva i princeza koji se bore za pravdu, mir i ljubav. Neka ovaj tekst bude mali vodič u popularni svet fantastike, kao i početna stanica za sve one koji bi da se otisnu u ovaj žanr. Napomenula bih da postoje mnogi poznati pisci koji spadaju u klasike svetske književnosti kad je u pitanju fantastika, ali ovde će biti reči samo o onima koji još uvek stvaraju i čijim novim knjigama možete da se nadate.
Ipak, za početak treba da se podsetimo kakav je ovo žanr. Fantastiku ne treba mešati sa naučnom fantastikom, koja se bavi nekim drugim pitanjima i problemima. U fantastici ima mnogo čarolije i radnja je smeštena u neki izmišljeni svet koji je zasnovan na narodnim verovanjima i običajima ili mitologiji. Često se dešava da taj svet postoji paralelno sa stvarnim svetom u kome mi živimo. Granice između ovih svetova su nekad jasne, a nekad se stapaju i omogućavaju da sva ta magična bića hodaju među nama. Lepota ovog žanra je što i pisci i čitaoci mogu da puste mašti na volju i izgube se u nekom čarobnom svetu.
Naravno, treba početi sa kraljicom ovog žanra – Sarom Dž. Mas (Sarah J. Maas) – koja se probila pomoću serijala „Stakleni presto” (Glass Throne), a potom pokorila svet serijalom „Dvor ruža i trnja” (A Court of Thorns and Roses). U januaru izlazi treća knjiga serijala „Crescent City”, koji još uvek nije preveden kod nas.
Ako vas ipak ne interesuju vile, već volite nešto mračnije, onda su za vas dela Keri Maniskalko (Kerri Maniscalco). Poznata je po knjizi „Autopsija” (Stalking Jack the Ripper), „Drakula” i, naravno, serijalu „The Kingdom of the Cursed”. U njenim knjigama zavodljivi demoni vladaju podzemnim svetom, a junakinje su slične onim iz ostalih savremenih knjiga fantastike; sve su mlade, lepe i tvrdoglave, a ljubav uvek pobedi na kraju. Njena poslednja knjiga je nastavak trilogije „The Kingdom of the Cursed”: zove se „Throne of the Fallen” i nije prevedena kod nas.
Interesantno je da se poznata autorka ljubavnih romana Leksi Rajan (Lexi Ryan) oprobala i u svetu fantastike. Njene dve knjige „These Hollow Vows” i „These Twisted Bonds” još uvek nisu prevedene kod nas, ali su veoma popularne u svetu i mnogi čitaoci smatraju da je tematika najpribližnija knjigama S. Dž. Mas. Meni su se veoma dopale.
Naravno, kad je u pitanju fantastika, neizostavna je Holi Blek (Holly Black), koja je postala poznata kod nas zbog svojih knjiga „Podli kralj” i „Kraljica ničega”. Inače, ona je napisala oko dvadesetak knjige fantastike i ima široku čitalačku publiku, a trilogija „The Folk of the Air” je verovatno najpoznatija.
Ako ipak želite da pročitate knjige nekih drugih autorki, onda treba potražiti sledeća imena: Jennifer L. Armentrout, Raven Kennedy, Fiona Avery, Leigh Bardugo, Anne Bishop, Cassandra Clare, Diane Duane, Diana Gabaldon, Charlaine Harris, Stephenie Meyer, Naomi Novik, V. E. Schwab i tako dalje.
Ipak, možda treba napomenuti da je većina ovih knjiga napisana kao enemies to lovers i da skoro sve spadaju u spicy kategoriju. Na vama je da odlučite da li želite da čitate takve knjige ili neke prikladnije srednjoškolskom uzrastu. Iako se sve ove knjige svrstavaju u Young Adult Fantasy (za mlade), one su zapravo za odrasle.
Neki možda žele da čitaju fantastiku koja je puna borbi, ratova i neverovatnih junaka. U tom slučaju najtoplije preporučujem dela sledećih autora: Lloyd Alexander, Raymond E. Feist, Neil Gaiman, Christopher Golden, George R. R. Martin, Garth Nix, Christopher Paolini, Brandon Sanderson i Andrzej Sapkowski. Kod nas su Zoran Petrović i njegov serijal „Praznik zveri” prava poslastica za sve one koji vole spoj savremenih i starih srpskih narodnih priča.
U svakom slučaju, na vama je da odlučite da li želite da zakoračite u nestvarni i magični svet fantastike. Jedno je sigurno: zaista nećete zažaliti.
Dr Zorica – Lola Jelić
