Ako vam se već dogodilo da vam je određena galerija odbila delo kao neprikladno, od sada možete da se obratite Muzeju zabranjene umetnosti (esp. Museu de l’Art Prohibit) u Barseloni (https://www.museuartprohibit.org/es).
Prvi muzej zabranjene umetnosti otvoren je za javnost u najstrožem centru Barselone 26. oktobra 2023. godine. U muzeju su izložena dela iz zbirke Tača Beneta. Eksponati i zbirka obuhvataju umetnička dela koja su bila odbačena, cenzurisana, napadana ili povučena sa izložbi. Kolekcija se sastoji od slika, skulptura, gravura, fotografija, instalacija i audio-vizuelnih dela nastalih najvećim delom tokom druge polovine 20. veka i tokom 21. veka.
A print of a work by South African photographer Zanele Muholi hangs above the museum’s staircase. Museu de l’Art Prohibit
https://www.smithsonianmag.com/smart-news/this-spanish-museum-is-devoted-to-banned-art-180983136/
U 21. veku cenzura, zabrane i kultura poništavanja rastu iz dana u dan. Cenzuru umetnika i umetnosti na društvenim mrežama izvršavaju ljudi koji najčešće nemaju znanja o umetnosti. Zbog toga se na dnevnom nivou dela brojnih umetnika sklanjaju od naših pogleda, i to ne samo savremenih umetnika već i onih koji su uvršteni u svetsku baštinu.
Kultura otkazivanja (engl. cancel culture) uzima sve više maha i ne dozvoljava nam da sami odlučimo da li je nešto vredno naše pažnje ili ne. To je, možemo slobodno reći, savremena forma ostrakizma ili Damnatio memoriae, usled kojeg dolazi do brisanja, zabranjivanja ili marginalizovanja sadržaja i ličnosti koji se iz određenih razloga smatraju neprikladnim ili neprihvatljivim.
Silence Rouge et Bleu by the French-Algerian artist Zoulikha Bouabdellah. Photograph: Museu de l’Art Prohibit
Povodom cenzurisanja umetničkih sadržaja stručna javnost se do sada nije mnogo oglašavala (izuzev Svetlane Minčeve, Igora Savickog i Gareta Harisa), tako da bi otvaranje ovakvog muzeja moglo da dovede do značajnih promena.
Svetlana Minčeva, direktor i osnivač Nacionalne koalicije protiv cenzure (NCAC), organizacije posvećene odbrani umetnosti od cenzure, jedna je od vodećih ličnosti koja je pisala o granicama između slobode izražavanja i kreativnosti. Njen članak „Karavađo je ubio čoveka. Da li bi stoga trebalo da cenzurišemo njegovu umetnost?” objavljen je u časopisu The Guardian u februaru 2018. godine.
Radio Slobodna Evropa objavio je 4. septembra 2018. godine vest o tome da se u muzeju u gradu Nukusu u Uzbekistanu nalaze radovi zabranjene sovjetske umetnosti koji su spaseni od sovjetskih cenzora.
Galerija „zabranjenih” radova predstavlja životnu misiju slikara i kolekcionara Igora Savickog.
Knjiga „Cenzurisana umetnost danas” (engl. Censored Art Today) delo je pisca Gareta Harisa, koje su 2022. godine objavili Land Hamfris (Lund Humphries) i Sothebi’s Institute of Art. Haris u njoj identifikuje i pomno ispituje bezbroj dimenzija cenzure, koje ometaju princip slobodnog umetničkog izražavanja. On naglašava da se „ograničavanje onoga što ljudi vide i apsorbuju na kraju vrti oko kontrole narativa za masovnu publiku, kako u fizičkom tako i u virtuelnom domenu, od utvrđivanja zašto istorijski spomenici treba da budu uklonjeni od javnog pogleda do suspendovanja naloga umetnika na društvenim mrežama”.
Baš kao i Svetlana Minčeva, Igor Savicki i Garet Haris, i Muzej zabranjene umetnosti se pojavljuje sa težnjom da služi kao carstvo kreativne slobode u umetnosti.
David Černý’s Shark CREDIT: David Černý/ Barcelona Museum of Prohibited Art
https://www.telegraph.co.uk/art/what-to-see/barcelonas-museum-of-censored-art/
Interesovanje biznismena i novinara Tača Beneta za cenzurisanu umetnost izazvala je kolekcija „Politički zatvorenici u savremenoj Španiji” španskog umetnika Santijaga Sijere. Benet je na sajmu Arco u Madridu 2018. godine kupio kolekciju od 24 pikselizovana portreta političara i aktivista. Zvaničnici organizacije Ifema, koja vodi sajamski izložbeni centar, dela su povukli sa izložbe pre VIP otvaranja. Incident je postavio temelje jedinstvenoj kolekciji i pet godina kasnije zbirka dela koja su pretrpela cenzuru, otkazivanje ili napade raznih vrsta dovela je do osnivanja Museu de l’Art Prohibit. Tač Benet već je sakupio blizu 200 dela umetnika kao što su: Francisko de Goja, Gustav Klimt, Pablo Pikaso, Zoulikha Bouabdellah, Amina Benbouchta, Chara Corralesa i mnogi drugi.
Zgrada u kojoj se nalazi Muzej zabranjene umetnosti nosi naziv Casa Garriga Nogues, a delo je arhitekte Enrika Sagnijera. Dizajnirana je u eklektičnom modernističkom stilu. Predstavlja jednu od zgrada na Zlatnom trgu (Kuadrat d’or), u samom centru Barselone. Fasada zgrade Casa Garriga Nogues je mescladis ili mešavina stilova (klasičnih, baroknih i modernističkih karakteristika).
Bankar Rupert Gariga Noges i Miranda naručili su od Sagnijera izgradnju ove kuće. Tu je živela porodica Noges sve do izbijanja građanskog rata. Kasnije je zgradu zauzela verska škola Sagrados Corazones de Jesus i de Maria, a između 1983. i 2004. godine bila je sedište grupe Enciclopedia Catalana. Ovo nije prvi put da su prizemlje i glavni sprat zgrade Casa Garriga Nogues pretvoreni u izložbeni prostor. Tu je od 2008. do 2015. godine svoju stalnu kolekciju izlagala Fondacija „Godia”. Kasnije je to bila lokacija koju je odabrala Fondacija „Mapfre” , a trenutno je Museu de l’Art Prohibit.
