Kod nas već godinama mladi 31. oktobra proslavljaju američki praznik Halloween. Na taj dan mnogi odlaze na žurke i predstave koje su tematski osmišljene tako da vas uplaše. Međutim, ako niste raspoloženi da obučete kostim i odete na neku žurku, onda bih vam najtoplije preporučila knjigu iz žanra nordijskog noara.
Reč noir je francuskog porekla i znači crno, a književni i filmski žanrovi book noir i film noir koriste se za dela koja su u osnovi trileri, što znači da su misteriozna, mračna, puna krvi i nasilja i, naravno, često pesimistična. Protagonisti su komplikovani likovi, koji su i sami poročni i imaju tajnovitu prošlost, ali su odlučni da uhvate ubicu, postajući na taj način i sami njegov plen. Nekad ima više tematskih niti i zapleti su interesantni. Nordijski noar (nordic noir, scandi noir ili scandinavian noir) veoma je popularan književni žanr koji se odnosi na trilere vezane za područje nordijskih (Island, Finska, Švedska, Danska, Norveška) ili skandinavskih zemalja (Danska, Norveška, Švedska). Inače, termin nordijski noar koristi se isključivo u stranim zemljama (van nordijskog područja) kao opis žanra tipičnog za ovo geografsko područje.
Radnja ovih dela smeštena je u hladnim, ali prelepim severnim zemljama, i prati likove koji nisu samo pripadnici podzemlja već su i poznati političari, glumci, pisci, prosvetni radnici, policajci i vojna lica. Nekad vas roman vodi u puste ruralne delove, da bi vas potom vratio u prelepe gradove. Neretko se dešava da zaplet pokazuje da i najpoznatije ličnosti imaju skrivenu izopačenu stranu, koja ih čini najpodmuklijim antagonistima u književnosti. Zanimljivo je da ove bogate zemlje u kojima navodno žive srećni ljudi (mnoga socijalna pitanja sasvim su lepo rešena) imaju veliki broj pisaca koji pišu izuzetno mračne i uznemirujuće knjige.
Davnih dana, posle Drugog svetskog rata, norveški pisac Jens Bjernebue napisao je „Istoriju bestijalnosti” (tri knjige), gde je ogolio svirepu prirodu svojih sunarodnika koji su činili nezamislive ratne i posleratne zločine, a njegova dela predstavljaju najoštriju kritiku političke elite. Napomenula bih da „Istorija bestijalnosti” nije za svakoga. Njegova dela inspirisala su mnoge druge da krenu njegovim stopama. Mlađoj čitalačkoj publici poznatiji su pisci kao što su Stig Lašon („Devojka sa tetovažom zmaja”), Ju Nesbe (čitav niz knjiga), Katrine Engberg („Čuvar krokodila”), Jusi Adler-Olsen („Selfi”), Arne Dal („Pustoš”), kao i Peter Heg, Lena Lehtolainen, Irsa Sigurdardotir, Kamila Lekberg i mnogi drugi.
Meni su ipak omiljeni skandinavski pisci Hening Mankel i Liza Marklund. Mankel je napisao knjige „Korak ispred”, „Pogrešan trag” i „Peta žena” (ova dela prevedena su kod nas, a ima još neprevedenih romana), koje je proslavio njegov detektiv Kurt Valander. Po ovom sjajnom detektivu snimljena je i serija „Wallander”, u kojoj je glavni glumac Kenet Brana. Marklund je poznata po svojim knjigama o fantastičnoj novinarki Aniki Bengtzon, koja se hrabro hvata ukoštac sa nemoralnim političarima i biznismenima.
Pored navedenih pisaca, ako želite da čitate dela na engleskom jeziku, onda bih preporučila sledeće knjige: „The Crow Girl” (Erik Aksl Sund), „The Ice Beneath Her” (Kamila Grebe), „I’m Traveling Alone” (Samuel Bjerk), „The Witch Hunter” (Maks Sek) i „The Girl Who Takes and Eye for an Eye” (David Lagerkranc). Ukoliko ne želite da čitate romane iz žanra nordijskog noara, onda odaberite neki drugi žanr po svojoj volji.
Autor: prof. Zorica Lola Jelić
