Upoznajte Dženi Sevil, najplaćeniju savremenu slikarku

„Moj životinjski instinkt je da pravim slike.”
Dženi Sevil

Dženi Sevil je beskompromisna britanska umetnica koja se proslavila ženskim aktovima, pomerajući granice i potpuno preosmišljavajući savremenu figurativnost. Međutim, ova umetnica poznata je po još jednom rekordu:

njena slika „Propped” postala je najskuplje delo savremene umetnice ikada prodato na aukciji.

Slika je otkupljena u „Sotbiju” za neverovatnih 9,5 miliona funti, što je čak za tri do četiri miliona funti više nego što je bilo procenjeno.

Reč je o autoportretu koji u paramparčad razbija predstave ženske lepote i postavlja intrigantna pitanja o ljudskom telu.

Telo je prisutno

Ono po čemu je Dženi svetski poznata jeste jedinstven način prikazivanja ženskog tela u savremenoj umetnosti:

njeni aktovi predstavljaju krupne žene koje dominiraju prostorom i fizički su upečatljive.

Na Univerzitetu u Sinsinatiju Dženi je pohađala ženske studije, gde se upoznala sa idejama feminizma i rodnim studijama. Istovremeno, umetnica je posmatrala žene oko sebe, a ono što je videla bilo je veoma značajno:

„Puno velikih žena. Veliko belo meso u šortsu i majici. Bilo je dobro da to vidim jer su ti prizori posedovali telesnost, koja me je interesovala”, ističe Dženi.

Ona se oslanja na tradiciju predstavljanja portreta i ljudskih figura koju su utemeljili veliki umetnici poput Leonarda i Rubensa. Ali ova umetnica donosi preokret koji njeno delo čini značajnim i novim:

koristeći se tehnikama muških majstora, ona iskazuje svoju jedinstvenu žensku perspektivu.

Umetnička sinergija svakodnevice, velikih dela prošlosti i modernih ideja čini njeno stvaralaštvo estetski moćnim, ali i društveno i politički relevantnim.

Umetnost koja slavi nesavršenost

Još otkako je kao devojčica posmatrala kako se dojke njene nastavnice klavira ispod džempera pretvaraju u jednu, a salo joj se meškolji i visi sa ruke, ili dok se sa ujakom divila delima Ticijana, počela je da razvija poseban osećaj za ljudsko telo.

Ono što ju je posebno privlačilo jeste nesavršenost, detalji koji su odskakali od nametnutih standarda lepote. Ljudsko telo kao nešto što se stalno gradi, razgrađuje i menja tokom istorije. Jednom rečju:

telo kao „work in progress”.

Znamo da umetnici ponekad pronalaze inspiraciju na najneobičnijim mestima. Ipak, Dženi Sevil je možda i šampionka kada su u pitanju takva mesta. Naime, ona je provodila sate i sate u bolnici posmatrajući ni manje ni više nego plastične operacije:

liposukcije, ugradnje silikona, smanjivanje, povećavanje, lomljenje i rekonstruisanje.

Dakle, sve ono što radimo sa našim telom kako bismo ga načinili onakvim kakvim želimo.

I upravo je ovo iskustvo produbilo njen doživljaj i shvatanje tela i bilo od presudne važnosti za nju kao umetnicu. Tada je spoznala koliko je ljudsko telo istovremeno i otporno i krhko, kako se menja i koliko su te promene ponekad brutalne i nasilne.

Otuda su njeni radovi prepuni gojaznih žena, razorenih tela, masnica i povreda, sa istovremenim preispitivanjem granica između polova, živog i neživog.

Njena umetnost prkosi standardima lepote koje nameće pop-kultura i slobodno istražuje ljudsku telesnost, omogućavajući posmatraču da sam definiše svoje telo i pokuša da ga osmisli izvan stereotipa koji mu se nameću.

Umetnica koja se plašila lepote

Ovo verovatno ne očekujete da čujete kada je reč o umetnosti, ali Dženi je dugo zazirala od lepote.

Pomalo neočekivano za jednog umetnika, međutim, cilj njene umetnosti nije bio da slavi lepotu, već da istraži telesnost života u njegovim neobičnim formama. Znala je da kaže:

„Umetnost ne treba da bude lepa, nego moćna.”

Stoga je odlučno bežala od lepote jer je smatrala da ona umetnosti oduzima od ozbiljnosti, unoseći u nju nepotrebnu sentimentalnost.

Ali u životu nas često sačeka baš ono od čega bežimo.

A nju je lepota bukvalno zaskočila tamo gde ju je najmanje očekivala:

u zapuštenim i opasnim kvartovima Napulja.

Radeći sa Rosetom, slepom ženom koja je bila zgrožena sobom i onim što jeste, a iznad svega zbunjena i začuđena zbog čega bi neko uopšte želeo da je naslika, Dženi je uočila lepotu kako izranja ispod svih tih slojeva nezadovoljstva jedne žene i dozvolila je sebi da joj pristupi i umetnički je izrazi.

I to je bila, kako sama kaže, prva lepa slika koju je napravila.

Slikati telo i gajiti telo

Obično istoričari umetnosti pokušavaju da definišu faze u opusu jednog umetnika, kao i da ukažu na moguće uticaje.

Dženi i sama kaže da postoji jedna velika promena u njenom životu koja je bila inspiracija za novu fazu u njenom radu:

„Ceo život sam slikala meso, a onda sam počela da ga gajim.”

Naime, ona je postala majka, a presudan uticaj na njenu novu fazu nisu imali ni stari ni savremeni slikari, već njena dva klinca, koja su se na kuhinjskom podu slobodno igrala i mazala bojom.

Gledajući ih u njihovoj slobodi i nesputanosti, zapitala se:

„Ko je ovde zapravo umetnik?”

A onda je baš kao dete počela da eksperimentiše, istražuje, da se igra linijama, bojama, perspektivama. Sada kada stvara, ne zna šta će stvoriti, jednostavno počne i iznenadi samu sebe. I to je ono što je najuzbudljivije u čitavom procesu.

Ističe da su joj upravo deca vratila umetničku slobodu, a bila je u opasnosti da je izgubi.

Kada umetnik mora da ostavi osećanja po strani

Čuvenu sliku „Aleppo” Dženi je bazirala na klasičnom likovnom motivu pijete. Slika je posvećena ratu u Siriji i evocira užasne sukobe u kojima stradaju deca, istovremeno se oslanjajući na klasičnu likovnu predstavu Bogorodice sa Isusom skinutim sa krsta u njenim rukama.

Ljudska istorija prepuna je ratova i patnji, a najstrašnija od svih jeste patnja deteta. Kao majci dvoje dece, njoj je ova tema bila posebno bliska. Međutim, to joj je istovremeno otežavalo rad na delu jer je bila užasnuta idejom stradanja deteta. Zbog toga je iskusila ozbiljne stvaralačke probleme koji su čak ugrozili nastanak dela.

A onda je uradila nešto veoma teško ali neophodno: morala je, kako sama kaže, da se razvede od svojih osećanja.

I tek kada je stvari počela da posmatra sa umetničke distance, realizovano je veliko delo koje oslikava užase rata, ali donosi katarzu i pročišćenje.

Umetnost koja je provokativnija od pištolja i golotinje

Njena umetnost imala je značajan uticaj i na pop-kulturu. Njeni radovi nalaze se na omotima dva albuma velškog alternativnog rok benda „Manic Street Preachers”, a jedan od njih izazvao je posebnu kontroverzu.

Naime, omot za album „Journal for Plague Lovers” ocenjen je kao neprikladan, a CD se u muzičkim prodavnicama prodavao bez omota.

Pevač i tekstopisac benda Džejms Din Bredfild bio je zgrožen takvim postupkom:

„Možete imati golotinju i pištolje na omotima svih albuma koji se prodaju, ali ako stavite umetnost, ljudi polude.”

Nepravda je donekle ispravljena kada je album dobio drugu nagradu „Best Art Vinyl” za najbolji omot 2009. godine.

Umetnikov zadatak je da se poredi sa najvećima

Kada ju je još kao dete ujak vodio da vidi velike umetnike kao što su Velaskez, Rembrant i Ticijan, imao je jedan važan savet za nju:

„Ukoliko želiš da imaš heroje, neka budu zaista veliki.”

Poslušala ga je i pred sebe postavila zaista najviše standarde kakav je Ticijan, a da bi im se približila, ostalo joj je samo jedno:

dobar stari naporni rad – sati, dani, meseci i godine rada.

Ako bi nekada i pomislila da je velika, samo bi se okrenula ka Ticijanu i onda skromno i predano nastavljala da radi. Uvek su je okruživali veliki umetnici kao živi podsetnik da beskompromisno mora da pruži sve od sebe kako bi stvorila nešto veliko.

A onda se jednog dana to veliko i dogodilo. Stigla je najlepša potvrda njenog rada:

Nacionalna galerija Škotske izložila je njenu sliku „Allepo” između dve Ticijanove slike.

Našla je svoje mesto među velikanima i sada radoznalo posmatra kako njen rad izgleda kada se nađe u neposrednoj blizini velikih majstora.

Danas je jedna od najcenjenih savremenih umetnica, a njena dela prodaju se u milionskim iznosima.

I vi možete biti u društvu najvećih

Ukoliko imate talenat za stvaranje, umetnost vas pokreće i inspiriše, želite da svojim delom menjate stvarnost i budete u centru dešavanja, onda budite kao Dženi Sevil: merite se sa najvećima, inspirišite se savremenošću.

Na Fakultetu savremenih umetnosti, na smeru Likovne umetnosti, možete ovladati tehnikama starih majstora i modernim umetničkim postupcima, možete istraživati i pronaći sopstveni izraz i stil, slobodno se igrati i stvarati pod vođstvom najboljih umetnika današnjice. Oni će vam pomoći da od sebe očekujete samo najbolje i pružiti vam znanja i veštine koji će vam omogućiti da to najbolje i ostvarite.

Još tokom školovanja imaćete prilike da svoja dela izlažete u najrelevantnijim galerijama, da svoj rad predstavite najvažnijim ljudima iz sveta umetnosti i tako postanete savremeni umetnik koji svet obogaćuje novim vizijama, perspektivama i formama.

Zakoračite među velikane i ostvarite svoj talenat.