Umetnička knjiga (Knjiga kao umetničko delo i knjiga kao umetnički objekat)

/ / Blog, Blog_, Uncategorized / 23. 12. 2016.

Guy Bleus (1)

Zahvaljujući internetu i tehničkim mogućnostima, knjiga je danas dostupnija nego ikada, a ipak nikada nije bilo teže naći i priuštiti sebi unikatnu knjigu koja se može podvesti pod kategoriju umetničkog dela.

Vekovima su knjige bile oblikovane, ispisivane i ilustrovane od strane umetnika i zato se, zbog svojih umetničkih vrednosti, uzimaju kao značajan izvor za proučavanje stilova. Osim toga, zahvaljujući postojanju marginalia, knjige su vrlo vredan izvor i kulturne antropologije, sociologije i psihologije.

Značaj marginalija za umetničku i istorijsku vrednost knjiga

Iako termin marginalia podrazumeva nešto što je marginalno, uzgredno, marginalije su, posebno od vremena gotike, postale poseban vid umetničkog stvaralaštva, a na stepen njihove zastupljenosti upravo upućuje i postojanje posebnog termina. Marginalije su podrazumevale tekstualne ili slikovne opaske, poruke, komentare, koji nisu morali da budu vezani za osnovni tekst. Katkad, one su se odnosile na umor pisara/slikara, trenutne istorijske prilike koje ih muče, ili su pak bile odraz dosade ili vragolastog raspoloženja.

Njihova pojava bila je važna i zbog specifičnog položaja umetnika u srednjem veku. Naime, ličnost umetnika bila je potisnuta do te mere da se većina ne samo ilustratora već i prepisivača knjiga nije potpisivala. Ako i jeste, to je bilo u funkciji traženja oproštaja i molbe Bogu i onom ko knjigu čita da ne zameri zbog grešaka koje su se sigurno potkrale.

Kako i kada su nastale umetničke knjige

Od pojave štampe, knjige su svakako bile dostupnije, ali je njihova unikatnost bila ugrožena. Za preteču knjige kao umetničkog objekta uzimaju se ostvarenja Viljema Blejka (William Blake).

Ipak, prema nekim zvaničnim kolekcijama, artist’s book ili umetnička knjiga kao forma, vezuje se prevashodno za stvaralaštvo futurista, dadaista, nadrealista ili, kasnije, Fluxusa i konceptualnih umetnika.

Pod ovim pojmom podrazumeva se knjiga kao umetničko delo, poput slike ili skulpture, ali u formi knjige. Kako bi istakli razliku između knjige koju je umetnik ilustrovao i umetničke knjige, ističe se da se potonje shvataju kao vrste objekata i često ih nazivaju artist-made books. Neke od njih su integracija umetnosti i literature, dok neke nemaju ni reči. Kao, najčešće rukom rađeno delo (delimično ili u potpunosti), ona je umetnički objekat, kome je upotrebna funkcija uglavnom odrečena ili minimalna.

Yoko Ono, Odyssey of a cockroach (2004)
Yoko Ono, Odyssey of a cockroach (2004)

U drugoj polovini 20. veka, termin umetnička knjiga, kao umetnički izraz dobija i svoje institucionalno mesto kako u muzejskim zbirkama, tako i u programima nekih umetničkih fakulteta. Danas umetničke knjige mogu biti i skulpture i instalacije, a paleta materijala koji se upotrebljavaju u njihovoj izradi obuhvata staklo, razne vrste metala, vinil, kožu, glinu itd.

U jednoj od najznačajnijih kolekcija umetničkih knjiga-objekata, Smithsonian bibliotečkoj kolekciji, čuvaju se dela umetnika kao što su Georges Adéagbo, Ida Applebroog, Julie Chen, Laura Davidson, William Kentridge, Barbara Kruger, Sol LeWitt, Luan Nel, Yoko Ono, Ed Ruscha, i Claire Van Vliet. Neka od njih dostupna su u većim tiražima, neka u samo nekoliko primeraka, a ima i onih koja su rađena u samo jednom primerku.

Umetničke knjige i na našoj kulturnoj sceni

 

Međunarodno kvadrijenale Knjiga-umetnički objekat / Book-Art object

Umetničke knjige-objekti predstavljaju značajan deo i naše umetničke scene. Tako je od 2008. godine Punkt za umetnički eksperiment organizator međunarodnog kvadrijenala Knjiga-umetnički objekat / Book-Art object, s ciljem da umetnička disiplina koja se bavi knjigom kao umetničkim objektom dobije odgovarajuće mesto i značaj na domaćoj umetničkoj sceni.

Tema ovogodišnjeg kvadrijenala Knjiga-umetnički objekat 3 / Book-Art object 3 bila je Za budućnost / For the Future. Izložbe su bile organizovane u galeriji Muzeja primenjene umetnosti i u Legatu Petra Lubarde u Beogradu. Među učesnicima bili su i studenti smera Dizajn tekstila i odeće sa Univerziteta u Ljubljani i studenti umetničkih fakulteta i Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, kao i učenici Škole za dizajn iz Beograda.

Knjiga-umetnički objekat 3 / Book-Art object 3: Za budućnost / For the Future, Galerija Muzeja primenjene umetnosti, Beograd
Knjiga-umetnički objekat 3 / Book-Art object 3: Za budućnost / For the Future, Galerija Muzeja primenjene umetnosti, Beograd

 

Međunarodna izložba Umetnička knjiga – Fogazzaro – Andrić

U Beogradu je, takođe, maja 2011. godine održana Međunarodna izložba Umetnička knjiga – Fogazzaro – Andrić (Mostra internazionale di libri d’artista Fogazzaro – Andrić, libri dai libri). Izložbu posvećenu stogodišnjici smrti Antonija Fogacara (Antonio Fogazzaro) i pedesetogodišnjici od dodele Nobelove nagrade književniku Ivi Andriću priredio je Muzej grada Beograda u saradnji sa italijanskim gradom Vićenca / Comune di Schio.

05 Fogazzaro-AndricIzložba je najpre bila priređena u Vićenci, aprila 2011. godine, a potom u Beogradu, maja 2011. Kustosi izložbe Valeria Bertesina i Željka Mićanović pozvale su po 14 umetnika iz Srbije i Italije koji se bave oblikovanjem knjiga da daju svoj doprinos i izrade umetničku knjigu inspirisanu Andrićevim delom, odnosno delom Antonija Fogacara.

Pored teme, jedini uslov je bio da umetnički predmet bude dostupan svakom posetiocu za prelistavanje i razgledanje.

Knjige domaćih autora danas su eksponati stalne izložbene postavke Spomen-muzeja Ive Andrića.

 

Izložba Libro d’artista

Marta 2012. godine u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu otvorena je izložba Libro d’artista / Umetnička knjiga. Umetnički projekat realizovan je kroz saradnju Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu sa Međunarodnim centrom za grafiku Kaus Urbino i Fondacijom Claudio Claudi iz Rima.

07U ovom projektu učestvovalo je sedam umetnika iz Srbije: Suzana Vučković, Nađa Stamenić, Milena Maksimović Kovačević, Slađana Marinković, Nikola Stevanović, Marko Tubić i Dimitrije Pecić, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Umetnici su tokom 2010. i 2011. godine boravili po mesec dana u Urbinu i za to vreme u Centru Kaus realizovali po jednu umetničku knjigu, inspirisani stihovima „Klaudija Klaudija”. Svaka od ovih knjiga, štampanih u tiražu od po šest primeraka, sadrži grafike po jednog autora.

 

Umetnička knjiga „Dis”

U Galeriji „Risim” u Čačku, maja 2013. godine, umetnici iz Srbije i Crne Gore Aleksandra Gordić, Milivoj Miško Pavlović, Irena Lagator Pejović, Aleksandra Rakonjac i Daniela Fulgosi izradili su po četiri grafike inspirisane stihovima Vladislava Petkovića Disa, koje čine Umetničku knjigu „Dis”. Umetnici su četiri grafike otisnuli na papire sa stihovima, koje su nakon toga povezane ili na drugi način organizovane u formi autorske umetničke knjige, urađene u tiražu od šest potpisanih i numerisanih primeraka.

08 Aleksandra-Rakonjac-SNOVID
Aleksandra-Rakonjac, Snovid

Izložba je nastala u saradnji Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ i Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka, a za realizaciju su bili zaslužni Julka Marinković, kustos Umetničke galerije i profesor Dimitrije Pecić iz Beograda.

Cilj projekta bio je da se postave temelji jedinstvene zbirke umetničkih knjiga i da se predstavi poseban model izložbeno-muzeološke i bibliotečke prakse koji bi trebalo da zaživi na ovim prostorima.

 

Delo Dejana Mandića Mande

Među autorima koji se bave knjigama kao umetničkim objektima posebno mesto zauzima Dejan Mandić Manda, koji je diplomirao Primenjenu grafiku 2002. godine. Osim što se bavi ilustracijom, stripom i dizajnom knjige, u slobodno vreme pravi knjige-umetničke objekte.

Sve do 2015. godine one su bile dostupne samo odabranoj publici, da bi u nekonvencionalnom izložbenom prostoru „Vaša prečica” u Zemunu on prvi put otvorio svoje „sveske” na izložbi MANDALIZAM II: Osnovi Mandalistike. Danas su one dostupne na sajtu umetnika.

 

Multimedijalni rad Ljiljane Bursać

Kako je artist’s book delo koje se može ostvariti u različitim tehnikama i medijima, ono ponekada, pored knjige-objekta, uključuje i prateći segment u drugom mediju. Tako je umetnica Ljiljana Bursać 2016. godine, u saradnji sa muzičarem Markom Milivojevićem, napravila jedno kompozitno delo. Ljiljana Bursać je rukopis Chansonnier cordiforme de Montchenu iz 15. veka odštampala na paus papiru, povezala i umetnički obradila, ali je odlučila da ode korak dalje i da oživi notne zapise iz rukopisa.

Tako je Marko Milivojević prema originalnom notnom zapisu izvođenje puštao kompjuteru da ga „sluša”, sintetizuje, i da ga na kraju reprodukuje svojim bojama. Delo je izloženo na tekućoj izložbi u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, u okviru Međunarodnog trijenala proširenih medija.

10

Vrhunska izrada ograničenog tiraža knjiga

U kategoriji knjiga kao umetničkih dela posebno mesto zauzimaju one štampane za kolekcionare i sofisticirane ljubitelje. Ti specijalno dizajnirani primerci izdaju se u manjim tiražima i najčešće ne podrazumevaju unikatnu ručnu izradu svakog primerka od strane umetnika.

Pored ograničenog tiraža, u umetničkim rešenjima takvih knjiga posebno mesto zauzimaju besprekoran dizajn, kvalitet materijala (katkad egzotičnog porekla), izrada i oprema knjige. U Srbiji, na primer, takve knjige izdaje Knjižarsko-izdavačka zadruga „Baraba”, od čijih se izdanja izdvaja Walter Benjamin Raspakujem svoju biblioteku: beseda o kolekcionarstvu (Beograd, 2015).

Kod ovakvih primeraka, gde je težište podjednako na svim aspektima knjige (tekstu, dizajnu i kvalitetu izrade), cilj je zadovoljenje što većeg broja čula. Najzahtevnije od svih, čulo vida, u ovom diskursu ima primarnu ulogu. Pored umetničkih rešenja spoljašnje opreme, posebna pažnja se posvećuje organizaciji i podeli teksta, dizajnu svake strane, kao i veličini, tipu i boji slova.

Čulo dodira pak ne sme biti isprovocirano ili neugodno iznenađeno, te se njegovo zadovoljenje postiže pažljivo odabranom vrstom papira i njegovom težinom, kao i sofisticiranom obradom korica sa kojima je koža najduže u kontaktu. Čulo sluha je u fokusu prilikom svakog okretanja lista, gde mu se pridružuje i čulo mirisa koje, međutim, može biti zadovoljeno i senzacijama zatvorene knjige. Na kraju, za delikatnost ugođaja neophodan je i izuzetan sadržaj.

Kako najjednostavnije razlikovati ova dva umetnička pristupa knjizi? Richard Kostelanetz daje odgovor:

Većina knjiga posvećena je nečemu što je izvan njih;
Većina umetničkih knjiga-objekata posvećena je sebi.

Irina TomicAutor: Irina Tomić, asistent

 

 

 

 

 

* PRILOG – Internet adrese na kojima se mogu videti neke od najznačajnijih kolekcija umetničkih knjiga-objekata i internet adrese pojedinih umetnika koji ih stvaraju: