Naše studentkinje Andrijana Dragnić i Jana Dekanski gosti tribine „Imaginarijum”

/ / Vesti / 11. 04. 2024.

Pozorišna predstava „Prst” biće izvedena u četvrtak, 11. aprila, u sali JU „Zahumlje” u Nikšiću u 20 časova. Predstava je rađena po tekstu mlade autorke iz Prištine Doruntine Baše, a uloge tumače studentkinje master studija Fakulteta savremenih umetnosti Andrijana Dragnić i Jana Dekanski, pod mentorstvom redovnog profesora Božidara Đurovića.

Predstava će biti izvedena u okviru projekta „Imaginarijum” nakon razgovora autorke projekta i urednice umetničkog programa u JU „Zahumlje” – Kristine Radović – i pozorišnog i radio režisera Božidara Đurovića na temu „Slika i pozorište”. 

Pored ovog izvođenja, predstava će se izvoditi i 12. aprila u Centru za kulturu Plužine i 13. aprila u Centru za kulturu Danilovgrad.

Priča o dve žene i njihovoj nesrećnoj sudbini

„Prst” je priča o dve žene koje su nesrećna sudbina i tradicija osudile na život pod istim krovom. Ne uspevajući da ostvare normalnu komunikaciju, sve probleme zatrpavaju pod tepih iz straha da bi pokretanje priče moglo da otvori stare ali i nove rane. Pored surove realnosti, dopuštaju sebi da sanjaju i maštaju, jer jedino u snovima imaju potpunu slobodu. Ne mogu zajedno, niti jedna bez druge. Kako izgleda dan kada jedna od njih pokuša nešto da promeni?

„U mnogim tradicionalnim kućama još uvek se dešava da žene nestalih u ratu i dalje žive sa muževljevom porodicom. Pravo nad njihovim životima, koje je nekada pripadalo mužu, sada pripada njegovoj porodici. One uopšte nemaju ’privatni’ život. Bilo šta što rade moglo bi se tumačiti kao nešto što dolazi direktno iz muževljeve porodice, pa moraju biti pod kontrolom kako bi štitile čast porodice. Ali šta se dešava ako se muževljeva porodica sastoji samo od njegove majke? Da li je ona u stanju da ’čvrstom rukom’ kontroliše situaciju?

’Prst’ je senka ogromnog prsta koji ukazuje na tebe, čineći da osećaš krivicu. To je prst koji nudi i pomirenje i razlaz. To je izgovor da plačeš nad trivijalnim bolom izazvanim trivijalnim kućnim poslom, kao maska za veći, manje banalan bol iznutra. To je konstantan podsetnik na činjenicu da je učinjeno nešto loše i da sve može da se raspadne. To je pretnja. To je nešto čime dodiruješ.” – Doruntina Baša