Samostalna izložba Vladimira Jočića „Dinamika tela” u Galeriji FSU

/ / Izložbe-nastupi, Vesti / 31. 01. 2024.

Galerija FSU ove nedelje postaje bogatija za još jedan sjajan umetnički projekat. Profesor Fakulteta savremenih umetnosti Vladimir Jočić će otvoriti svoju samostalnu izložbu pod nazivom „Dinamika tela” u sredu, 1. 2. 2024, u 19 časova, u Galeriji Fakulteta savremenih umetnosti. 

Pozivamo vas na otvaranje izložbe

Pozivamo vas da prisustvujete svečanom otvaranju izložbe. Ne propustite da je obiđete, trajaće do 15. 2. 2024.

Tematika izložbe: Dinamika tela

Telo u fazi kretanja oduvek je zaokupljalo pažnju umetnika u prošlosti, što nam svedoči istorija umetnosti, a takođe je i predmet interesovanja savremenih umetnika. Namera autora ovog umetničkog projekta jeste da istraži temporalne fenomene u inicijalno dvodimenzionalnom prostoru slike. Istraživanje je usmereno na dinamička svojstva likovnih elemenata i njihov uticaj na razvoj i promenljivost ritma, a zatim na dalji uticaj na opažajna čula recipijenta i njegovog registrovanja vremenitosti. Ljudska figura, prisutna kao dominantan reprezentativni model kretanja u kompoziciji slike ovog istraživačkog projekta, ima ulogu da kod primaoca inicira akt samospoznaje u kontekstu sopstvenog proticanja u vremenu, ostvarenog ritmom koji pulsira u njegovom unutrašnjem životu.

Dinamika kao osnovni pojam

Dinamika je sveobuhvatan pojam koji determiniše kretanje i vreme, i nametnuo se kao termin koji adekvatno opisuje temu kojom se bavi Vladimir Jočić u istraživanju pozicije i stanja tela u temporalnoj dimenziji stvarnosti, a potom i u statičkom prostoru dvodimenzionalnog sloja slike. U toku određene kompozicije postoje pojačavanje i slabljenje tona, od kojih zavisi ritam. Linije, površine, oblici, forme, tonovi, boje i drugi likovni elementi u određenom rasporedu grade odnose, koje mi, kao biološka bića, svojim vizuelnim opažajnim sredstvima, odnosno čulnim osetljivostima doživljavamo kao ritam, činilac dinamike.

Priroda i istraživanje dela

Vladimir Jočić se pretežno bavi dinamičkim odnosima u likovnom delu, odnosno slici kao njegovom entitetu. Dinamika u slikarstvu egzistencijalno zavisi od likovnih elemenata i autor se u umetničko-istraživačkom radu bavio odnosima likovnih činilaca koji nisu isključivo prezentativno i neposredno prisutni, već reprezentuju određeni tematski sadržaj – ljudsku figuru kao dominantno prisutan predmetni element u kompoziciji.

Duhovna dimenzija i vreme

Ljudsko telo, kao dominantno u kompozicijama, naslikano je u akciji koju čine sukobi suprotstavljenih sila, površine koje „jure” jedne prema drugima, prodiru u forme i međusobno se prožimaju, rastaču, a zatim opet zgušnjavaju u nove sadržajne procese, koji čine događaje i aktiviraju dimenziju vremena u zatvorenoj i „zamrznutoj” celini slike. Osvetljena sopstvenim svetlom, figura je postavljena na mirnu i tamnu pozadinu sa kojom čini komplementarni odnos pun dramatičnosti, pa, s jedne strane, dodatno ističe dinamiku, ali i nagoveštava mesto smiraja duše za kojim čovek neprestano traga.

Metafore i promišljanja autora

Promišljanje o mentalnim strukturama i unutrašnjem četvorodimenzionalnom kontinuumu dovodi nas do pitanja o duhovnosti, o nematerijalnom svojstvu bića i njegove temporalne dimenzije. Stanje duha doživljavamo kao vanvremensko, večno i time aksiološki dominantno u odnosu na materijalni svet. Izobličene fiziognomije figura i lica govore o prolaznosti, ostavljajući svoje „nejasne” zapise u prostoru i vremenu. Autor istražuje metaforu nekog prošlog i budućeg trenutka u likovnoj strukturi slike, kao i pitanje da li zapisi, neprepoznatljivi u svom karakteru i delimično razvučeni u pokretu, impliciraju doživljaj protočnosti vremena u oku recipijenta.

Unutrašnje kretanje i duh

Dinamički fenomen koji nastaje unutar samog bića u mentalnom i duhovnom smislu možemo nazvati unutrašnjim kretanjem, kretanjem koje se odvija između materijalnog i nematerijalnog. Duh nije vidljiva stvar, pa ga zato ne možemo smatrati objektivnom, već subjektivnom pojavom. Iz toga proističe dinamična aktivnost koja nastaje između duha i tela.

Prostor i vreme u delima Vladimira Jočića

Prostor u Jočićevim delima sugeriše beskrajnost i tišinu, vanvremenost… Figure koje borave u njemu, izolovane od svih spoljašnjih uticaja, ne pokazuju tendenciju da će u bilo kom trenutku napraviti komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Njihovo kretanje usmereno je ka sopstvu i trajanju, ka preispitivanju sopstvenog identiteta i njegove transformacije u vremenu.


Preuzmite besplatan informator Fakulteta savremenih umetnosti

NOVIlogoINFORMATOR

Unesite svoju imejl-adresu i preuzmite informator Fakulteta savremenih umetnosti, u kome ćete saznati:

  • detaljan plan i program za sve smerove i profile;
  • uslove školovanja;
  • šta sve dobijate u paketu školovanja na FSU;
  • utiske studenata – vaših budućih kolega;
  • ko će biti vaši predavači;
  • dodatne pogodnosti koje ostvarujete studiranjem na FSU.

Preuzmite besplatno informator i saznajte šta sve dobijate studiranjem na Fakultetu savremenih umetnosti.