Zašto je važno naučiti kako se gleda film

Andjela Petrovic / / Blog / 23. 04. 2024.

Radeći kao predavač filmskih predmeta već dvadeset godina, shvatio sam, na svoje veliko iznenađenje, da veliki broj studenata ima problem kada treba da formuliše značenje i smisao sopstvenog ili tuđeg audio-vizuelnog izraza, bilo da je reč o filmovima, video-radovima ili video-igrama. Razumljivo mi je da je to mogao biti problem pre 70 ili 80 godina, kada su vizuelno obrazovanje i filmska tehnika bili novina u našoj zemlji, dostupni samo nekolicini probranih, ali ne i danas, kada smo svi mi ne samo svakodnevni konzumenti nego i stvaraoci audio-vizuelnih sadržaja. Izgleda da nije problem u dostupnosti informacija nego u njihovoj upotrebi, u mišljenju.

U knjizi Jezik filma, koja je na mene imala veliki uticaj jer mi je prva otkrila osnove razumevanja filma, poljski istoričar i teoretičar filma Ježi Plaževski obraća se prvenstveno filmskom gledaocu i kaže: „Filmska publika treba da bude genijalna”. Pod genijalnom publikom on podrazumeva gledaoce koji znaju da gledaju film. To je publika koja „ne samo da poznaje izražajna sredstva filma, već i načine njihove upotrebe”.

Pitanje razumevanja filmskog izraza i značenja od vremena Plaževskog (1961) do danas nije ništa izgubilo na značaju. Naime, u svojoj knjizi Jezik novih medija (2001) jedan od najpoznatijih teoretičara medija na svetu Lev Manovič tvrdi da je filmski način izražavanja postao jedan od svega tri moguća načina oblikovanja digitalnih informacija, neka vrsta univerzalnog jezika današnjice, vizuelnog esperanta. Manovič kaže da, kada želimo da informacije učinimo dostupnim ljudima, to možemo učiniti u obliku filma, u obliku štampane stranice („pravougaona površina koja sadrži ograničenu količinu informacija”) ili u obliku interaktivnog interfejsa čovek–računar (koji karakterišu padajući meniji, tehnika „kopipejst” itd). To su, tvrdi Manovič, jedina tri moguća oblika vizualizacije informacija koja danas razume najveći broj ljudi na Zemlji. Bavljenje principima filmskog izražavanja i formulisanjem njegovog značenja nisu, dakle, zastarele i prevaziđene teme, već imaju značaja za nas sada i ovde, posebno ako imamo na umu da je vizualizacija informacija postala jedna od najvažnijih profesionalnih delatnosti danas.

Svi filmski stvaraoci počeli su kao gledaoci. Biti dobar filmski gledalac, tj. poznavati načine izražavanja na filmu ne samo da nam, kako Plaževski ističe, može pomoći da bolje i više uživamo u filmu (i drugim audio-vizuelnim formama), nego nam može biti i oruđe za njegov preobražaj. Zbog toga naučiti kako se gleda film predstavlja ujedno i prvi korak u misiji podizanja filmskog izraza na viši nivo. U tom smislu je znanje o principima filmskog čitanja i izražavanja danas ne samo deo opšte kulture nego i uslov preobražaja i razvoja sutrašnjeg filma.

Pohađanje kurseva „Istorija filma” i „Teorija filma” nije garancija da ćete postati „genijalni gledaoci”, ali ćete svakako postati natprosečni gledaoci filma, što može biti važan element na putu do ostvarenja sudbine filmskog stvaraoca.

Autor: Oleg Jeknić